Tri duga dana za nama je budžet bio tema!
Budžet koji još uvek nije usvojen, već je od strane Premijera nekoliko puta ocenjen kao "najbolji u istoriji!... gotovo savršen!...nikada bolji!... budžet koji opozicija ne može da kritikuje!".
Zapravo, kao i uvek, budžet predstavlja spisak želja jedne političke većine. Sa druge strane, završni račun označava, kako to ozbiljan svet zna da kaže, sposobnost vlasti da realizuje ideje i želje. Mi smo pred sobom imali spisak želja, sa po meni veoma naduvanim izvorima za koje da bi ih dostigli, svi zajedno moramo poslati pismo Deda Mrazu u Laponiju i lepo ga zamoliti!
Ipak, nisu samo tih nekoliko stotina strana budžetiranih brojeva tema kada raspravljate o zajedničkoj kasi na početku godine. Mnogo važnije od toga je pitanje u kakvoj zemlji će se takav finansijski plan realizovati. A ako krenemo od pretpostavke da pred sobom imamo vanredne parlamentarne izbore u najavi, onda je još bitnije pitanje i ko će to tačno da uradi?
Društvo koje se nalazi u stalnom vanrednom stanju, u stanju tehničke Vlade, iznova najavljivanih atentata na Premijera, lova na veštice, hapšenja privrednika i svakodnevnog državnog udara od strane spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, ne može da ostvari planove zacrtane budžetom! I nisu samo vanredni parlamentarni izbori razlog za ovu političku nestabilnost u najavi. Oni su samo posledica redovnih predsedničkih izbora koji se moraju održati u rano proleće iduće godine.
Svašta smo čuli od Vučića proteklih nekoliko dana u Parlamentu, najviše ličnih obraćanja i vređanja opozicije, ali nismo čuli odgovore na najvažnije pitanje!
Da li će građani Srbije iskoristiti svoje Ustavom zagarantovano pravo i sami birati Predsednika Republike ili će ta odluka biti doneta negde van domašaja građana ove zemlje?
Tu se krije i odgovor na pitanje zašto destabilizovati zemlju dovodeći u pitanje ekonomske planove za koje sam Premijer tvrdi da su sjajni i da daju rezultate, time što će nepristojno skratiti mandat Vlade koju vodi.
Ko to vrši pritisak i ko koga 'gura' na mesto Predsednika Republike možemo da naslutimo samo prateći tabloidna veličanja Putinovog lika i dela ili iz donekle i premijerovih poluizjava.
Pitanje pune saradnje sa haškim tribunalom i reakcije predstavnika Vlade, kao i šumovi oko statusa ruske vojne baze u Nišu sveukupno nikom ne zvuče previše optimistično!
Očigledno je da politika 'aktivne miroljubive koegzistencije' više ne prolazi. Očigledno je i da je onaj koji je za sebe ugrabio svu vlast i koji se pred međunarodnom zajednicom predstavlja kao jedini njezin sagovornik, ovaj put pred zidom, visokim i neprelaznim.
Upravo zato je pitanje Čedomira Jovanovića, oko rušenja Mila Đukanovića i aktera umešanih u to, a upućeno Vučiću, imalo najviše smisla! Ko, kako i u kakvim političkim i međunarodnim okolnostima će realizovati ovaj ambiciozan budžet? Vučić je dao i odgovor na to pitanje. No...
Na žalost narod nema izbor. Na vlasti su bili svi i svi su razočarali. Iskreno ne nazire izlazak iz krize, a u Srbiji vlada velika kriza svega, a najviše morala. Žalosno smo postali društvo, sitničavi ljudi koji preziru svakog ko je stvorio nešto u životu, ili bedni botovi političkih partija bez identiteta, koji se nadaju da će pljuvanjem po drugima sebe više uzdići. Žalosna marva ljudi bez identiteta i vlastitog mišljenja. Srbija se nalazi tačno tamo gde joj je i mesto na začelju evropskih država. Nismo dobri, nismo pametni, nismo vredni, a nismo ni jedinstveni, pa šta možemo dobro da očekujemo?
ОдговориИзбришиNisu drugi krivi, braćo Srbi, krivi smo sami. Da li mislite da zaslužujete više od života, osećate da vam je neka nepravda načinjena time što ste rođeni u Srbiji. Naravno da mislite, pa pobogu nećete sebe okriviti. Za sve vas što misle da vam je načinjena velika nepravda time što su rođeni (a mnogi i izbegli) u Srbijji želim da poručim sledeće:
Kancer ove države ste gospodo upravo vi, vi koji očekujete da uspeh pada s' neba, što pričate o politici, a ne znate ni ko je bio Mihaljo Obrenović, što pričate o ekonomiji, a imate kredit u "švajcarcima", što ste popili svu pamet sveta, a nikakvog radnog iskustva nemate. Žao mi je što svi vi takvi niste rođeni u nekoj od mnogobrojnih zemalja bez čiste pijaće vode. Nije Sloba, nije ni DOS, nije ni Vučić kriv za napredno i ubrzano propadanje ove zemlje, krivo je naše nepismeno seljačko stanovništvo. Uzdravlje!