Potuno mi je razumljivo da svaka Vlada ima svoju mantru, politiku koju je zagovarala u doba opozicionog delovanja i činom preuzimanja izvšne vlasti u svoje ruke želi tu ideju da ostvari. Nekako kada se sve pogleda u poslednjie dve godine Vlade Aleksandra Vučića, stvar se uvek svodi na jednu ideju! Ideju o Arapima kao moćnim i sposobnim ljudima koji sve što dodirnu pozlate i to isključivo svojim znanjem i sposobnošću.
Verovatno poklapajući početak svog mandata sa istorijskom sušom koja je zadesila region iz 2012., Vučić je rešenje jednog od velikih problema naše ekonomije namerio je da razreši po uzoru na arapske prijatelje ali i uz njihovu pomoć.
Problem je neefikasnost i slaba produktivnost naše poljoprivrede, a rešenje potpuno u skladu sa kapacitetima i donosiocima odluka: jednostavno i prosto rešivo.
Kako drugačije nego povećati površine pod navodnjavanjem i to ni manje ni više nego na okruglih milion hektara. Ideja koja izaziva svako poštovanje, pažnju, i po neki osmeh.
Šta je to tačno Vučić zamislio da uradi?
Premijer je rešio da uzme kredit od gore pomenutih prijatelja i sa tim parama završi zamišljeni posao. E, tu su se javili prvi problemi
Kao mali, banalan, problem postavilo se pitanje: koje tačno projekte podržati?
Projekti koji postoje su u najboljem slučaju iz sredine osamdesetih godina. Najveći broj projekata koncipiran je da fukcioniše u sistemu društvenih preduzeća, tadašnjih potreba i kapaciteta. U međuvremenu se Premijer iznenadio saznanjem da kombinati više ne postoje pa su i sami projekti iz ugla isplativosti malo nategnuti.
Drugi problem se javio kada je shvatio da najveći broj pripremljenih projekata stiže iz AP Vojvodine, na žalost, ne zahvaljujući sposobnosti DS Vlade u proteklom vremenu, već zato što tamo još uvek egzistira nešto malo stručnosti. Svega 2 milona evra gotovih projeakta je stiglo od strane Srbija voda, a 37 miliona od strane Vojvodina voda. I nije to neki problem, da je makar polovina tih projekata smišljena i da će doneti novu vrednost i rešiti Premijerov problem slabe akumulacije.
Na žalost, po ko zna koja Vlada i po ko zna koji put suočili smo se sa starim problemom u upravljanju državom! Niko nije želeo da gleda dalje od jednog mandata i kao i za sve druge oblasti, tako i za vodoprivredu postoje projekti isključivo iz doba poslednje ozbiljne državne tvorevine na ovim prostorima: SFRJ!
Pored ovih problema, Premijer se iznenadio i kada je saznao da sav posao u vodoprivredi izvode preduzeća koja više ni Ustav ne prepoznaje. Naime, sva, ili bolje gotovo sva preduzeća su još uvek u statusu Društvenih. Sve sa Radničkim savetima kao organima upravljanja. Većina tih preduzeća u APV je u vrlo pristojnom stanju, ali njihove kolege u Srbiji mesecima nisu primili plate, a o novoj mehanizaciji samo maštaju.
Još veći problem u čitavom "konačnom" razrešenju u poljoprivredi je ne postojanje ozbiljne firme za projektovanje ili reviziju starih projekata. Državne privilegovane firme, tipa Jaroslav Černi, decenijama nisu uradile niti jedan ozbiljan projekat za državu i pored velike količine novca koji su sve vreme dobijali. Napravljene da imaju inženjersko znanje, a u nedostatku istog, "ugurali" su svoje stare, nedovršene i potpuno sumanute projekte kod "našeg" Premijera.
Davajući prednost isključivo projektima koji podrazumevaju izgradnju novih kapaciteta, zaboravili su da u ovom trenutku i bez tih para u AP Vojvodini pod navodnjavanje može da se stavi gotovo 300 000ha. Ne shvatajući da bez investicija u rekonstrukciju crpnih stanica, modernizaciju pumpi i čišćenje postojećih kanala nema ni novih i kanala! Razlog je vrlo prost! Nema dovoljno vode ili je voda lošeg kvaliteta.
Prošlo je pune dve godine od prvih zahteva Vlade da se dostave projekti.
Možda je za poreske obveznike ove zemlje i bolje da se ovako nakaradan koncept ne realizuje. U pitanju je kredit, i to ni malo jeftin. Skuplji od kredita koji smo imali za iste namene od Svetske Banke nekoliko puta.
Neko, kad tad te pare mora da otplati i to sve sa kamatama. Ukoliko te pare ne donesu povećanje produktivnosti, veći izvoz, veće prihode svakog farmera i zadruge, plašim se da neće ići na dobro.
A odgovor, zašto nismo koristili pomenute pare od Svetske banke, je sada, nadam se jasan. Da bi povukao sredstva, ti zli kaptalisti traže malo više dokumentacije od bajatih Krunićevih projekata. Hoće makar da znaju ko će biti korisnik te vode i koliki će benefit biti za svakog korisnika.
Nikome to očigledno drugom u ovoj zemlji nije bitno!
Goran Ješić
