U Denveru kada
si mrtav, ako je verovati Endi Garsiji možeš sve. U Srbiji ne moraš biti mrtav,
niti piti brodska pića, dovoljno je da imaš člansku kartu SNS kao dokaz i
opravdanje za svaku ludost i glupost koju izgovoriš ili uradiš.
Ovih dana smo iz usta Miloša Vučevića, lokalnog poverenika SNS koji obnaša
ujedno i funkciju gradonačelnika Novog Sada (ime liste na izborima je bilo AV),
čuli nekoliko puta ponovljenu ideju o rušenju Sportskog centra Vojvodina (SPENS),
i izgradnju, manjeg i rentabilnijeg sportskog centra na istom mestu.
Čovek sa
strane, recimo sa Madagaskara da ovo pročita, sigurno bi u svojoj glavi
zamislio mladog i poletnog vršioca dužnosti gradonačelnika koji ekonomski
razmišlja i bez kompromisa donosi teške i važne odluke u interesu svojih
građana. Sigurno misli da dotični želi da smanji rasipanje novca, taj isti
usmeri u bolji prevoz, vrtiće, fekalnu kanalizaciju, infrastrukturu,
deponiju... Nikako mu, naravno, ne pada na pamet kako je ta lokacija SPENS-a
jedna od najatraktivnijih za stambenu gradnju u Novom Sadu. On jadan ne zna da
je taj isti V.D. gradonačelnika već prodao deo sportskog
kompleksa udaljenog sto metara od tog SPENS-a, i tamo dozvolio izgradnju
limenog, odvratnog objekta bele boje, za potrebe šopinga.
Šta SPENS
urbanistički i arhitektonski znači za Novi Sad nisam baš najstručniji da
procenjujem ali kao čoveku koji živi u ovom gradu, za mene je isto važan isto koliko: katedrala, Dunavski park, zgrada SNP, Uspenska crkva, Banovina, univerzitet ili
tvđava.
Odluku o
izgradnji SPENS-a grad Novi Sad je doneo 1978. godine za već čuveno domaćinstvo
svetskog prvenstva u stonom tenisu koje se održalo 1981. godine. Građevinska
dozvola je izdata 1979. godine a dve godine kasnije objekat je u najvećem delu
bio završen.
Najveći deo
sredstava za izgradnju SPENS-a obezbedili su građani Novog Sada i to putem
posebnog samodoprinosa (posebnog, namenskog poreza) što ovu priču oko
"rušenje" dovodi u još kompleksiju situaciju.
Krajem
sedamdestih i početkom osamdesetih godina, objekat tipa SPENS-a nije bio samo
jedinstven po svom konceptu u SFRJ, nego i u Evropi. Ideja, da se i tada veliki
troškovi održavanja takvog kompleksa smanje uklapanjem poslovnog centra (čitaj,
šoping) sa nekomercijalnim sportskim i delom umetničkim sadržajem je ideja
koju danas veliki svetski fudbalski klubovi koriste sa istim ciljem pri
izgradnji svojih novih stadiona. Da podsetim, projekat se radi i razvija
spajanjem sporta i biznisa u socijalističkoj APV 1978. godine.
Da ne bude
zabune, od osnivanja javnog preduzeća 1991. pa do danas malo se lepo šta moglo
čuti o SPENS-u. Uvek su u prvi plan iskakali loši poslovni rezultati, veliki
troškovi, afere.
Sama ideja funkcije
objekta je sadržana u osnivačkom aktu i bila je vrlo plemenita: "uklopiti
vrhunski i amaterski sport u sjajnom ambijentu sa biznisom i smanjiti
izdvajanja budžetskih sredstava na minimum".
Kako to
izgleda i funkcioniše danas u praksi.
SPENS u svom
sastavu ima: veliku i malu salu, ledenu dvoranu, džudo dvoranu, boks dvoranu,
dvoranu za stoni tenis, rvačku dvoranu, strelište, zatvoreni bazen, otvoreni
bazen i teretane, (plus objekte na Sajmištu kojima upravlja, i to: otvoreni
bazen, fudbalsku teren, otvorene i zatvorene terene za tenis i veliku
kuglanu).
Prema Izveštaju
o radu ovog preduzeća za 2017. godinu koji je usvojila skupštinska većina, ove terene
je koristilo 95 ekipa iz 18 raličitih sportova. Impozantno.
Pored ovih
prostora u objektu se nalazi i amfiteatar sa oko 280 mesta, konferencijskha
sala, svečani salon, pres centar, kongresna sala... Svi ovi sadržaji su neophodni
za organizaciju iole ozbiljnog spotskog takmičenja a koriste se i za razne kulturno-obrazovne
programe.
Najveći
problem SPENS-a, prema rečima Vučevića, nije preveliki broj zaposlenih u tom
JP, nego, troškovi održavanja takvog kompleksa?!
Ovde bih se
apsolutno složio sa njim da ne znam da čitam i da me jednom nedeljno autobusima
prevoze iz grada u grad i hrane bajatim sendvičima, ali...
Prema
Izveštaju o realizaciji poslovanja za 2017. godinu, JP SPC Vojvodina, a što može da se pročita na
sajtu dotičnog JP stvari stoje malo drugačije.
Ostvareni
prihod za 2017. je 513 miliona dinara. Rashod za 2017. godinu je ostvaren na
nivou od 808 miliona dinara i ostvaren je rekordan gubitak od oko 300 miliona
dinara.
Ovaj gubitak
bi zapravo bio i veći da nisu ostvareni nenamenski transferi od strane grada
Novog Sada, AP Vojvodine i R Srbije u visini od oko 66 miliona dinara.
Ok.
U strukturi
prihoda zakup poslovnog prostora (lokala i garaže) oko 50% ukupnog prihoda,
prihod od zakupa sportskih borilišta oko 22% a ostalih 23% stiže od prodaje
ulaznica, marketinga i kulturnih programa.
Prihodi dakako
mogu biti puno viši ali to podrazumeva malo ozbiljniju gradsku sportsku
politiku i još neke stvari.
Ono što je
puno interesantnije jesu rashodi.
Naravno, na
poziciji rashoda i pored pada prihoda nije bilo promene u odnosu na 2016. godinu.
Dve stavke su najveće
u rashodima SPENS-a, održavanje objekta i rashodi za plate.
E tu stvari
stoje malo drugačije nego što tvrdi mladi Vučević.
Od ukupno 513
miliona dinara rashoda za troškove (struja, toplana, voda, freon..), potrošeno
je 156 milina dinara. Tu treba dodati i ostale troškove održavanja prema planu
održavanja objekta od oko 10 milona dinara gde ulaze troškovi čišćenja,
električne opreme, higijenskih sredstava i sl.
Sve ukupno oko
166 milina dinara.
Sada dolazimo
do najboljeg dela, za troškove plata i svih pripadajućih doprinosa, putnih i
drugih troškova, te 2017. godine je izdvojeno oko 226 miliona dinara.
Jeste, Vučević
tvrdi da plate nisu problem ali sve ostalo jeste i da zato treba do temelja
sravniti to komunstičko đubre koje smeta razvoju liberalne tržišne privrede.
Verovali ili
ne, JP SPC Vojvodina ima 231 zaposlenog. Naravno da su tetke, strine, lepači
plakata i ostala ekipa tu decenijama udomljavani i da to nije samo Vučevićev
minuli rad, ali je dobar deo "ekipe" stigao i udomio se u ovo
JP baš za vakat Vučevića, oko 20%.
Da stvar bude
malo interesntanija tih 231 "rade" u sledećim sektorima: kancelarija
direktora 5, spotrtske usluge 63, tehnički poslovi 81, ekonomski poslovi 38, i
opšti i pravni 48!
Zarade te 2017. godine su učestvovale u troškovima preduzeća sa
tričavih 45% a tekući i investicioni troškovi zbog kojih treba srušiti
SPENS sa 32%.
Situacija je
još dramatičnija kada se na tih 231 zaposlenih dodaju i razni pomoćni radnici
angažovani preko studentskih zadruga.
Apsolutno je
jasno da i danas u prilično lošem stanju ovakav SPENs i dalje pokriva sopstvene
troškove funkcionisanja kao i da prihoduje dovoljno sredstava za redovno godišnje
investiranje u objekat. Ono za čega nikada ovaj objekta ne može dovoljno da
zaradi to su brojni partijski i rodbinski paraziti koji se gomilaju u ovom JP
od 1991. do danas.
Jasno je i to
da SPENS može imati sve više poteškoća u izdavanju poslovnog prostora, naročito
u tržišnoj utakmici sa "divljim" i odvratnim Promenadama i sličnim
centrima koji su nikli u okruženju. Jasno je i da gradu nije stalo da na prvom
mestu budu neki sport, deca, rekreativci... ali ima bar stotinu ideja kako se ta
budžetska rupa može zatvoriti a da se SPENS ne preda u ruke novopečenim
tajkunima bliskim SNS.
Smanjiti broj
zaposlenih, zapravo otpustiti sve do jednog. Tekuće održavanje prepustiti
profesionalnim firmama, "pravljenje ugovora" koje danas radi 50
zaposlenih prepustiti nekome u gradskoj upravi i trajno ugasiti besmisleno JP.
Ako Vučeviću
ne smeta da mu pola gradske uprave sedi po zadnjim dvorištima i šupama ili ako
misli da je dostojno čoveka ono „socijalno“ sa redovima do pola ulice ili „šalter“
policijske uprave u Kralja Petra, neko drugi i pametniji (ako slučajno ima
takvog u okruženju gradonačelnika) bi ih mogao premestiti u deo prostora SPENS-a,
pre svega zbog građana koji koriste svakodnevno te usluge od strane države.
Ok, nećemo
više kupovati patike, farke i gornjake u SPENS-u, ali taj prostor bi mogli da
popune, npr razni Start up projekti sa Novosadskog univerziteta čiji je SPENS
zapravo i urbanistički deo.
Može se i deo
kulturnih događaja izalocirati u taj SPENS, sve može samo ako ima pameti.
Sa 200 miliona
dinara koji lagodno preostaju kada se razjure, tetke, strine, botovi i lepači
plakata, godišnje se mnogo toga može uraditi na postavljanju solarnih panela,
toplotnih pumpi, optimalizaciji ii modernizaciji potrošnje energije pa na kraju
i u rekonstrukciji samog objekta.
Kapitalna
rekonstrukcija je naravno neophodna jer se decinijama gotovo ništa ozbiljno
nije ulagalao. Zar onih 40 miliona evra od prodaje zemljišta koje nijedna
gradaska vlast pre ove nije htela da proda pre svega iz obzira prema gradu i
ljudima, nisu bili dovoljni da se makar deo uloži u rekonstrukciju jednog SPENS-a?!
Da ljudi
ponekada pretaraju u izjavama to je opšte poznato, naročito kada to radimo mi
političari. Da ljudi vole da slažu i to je poznato, ali oni bar malo pametniji
ne lažu o lako proverivim stvarima. Naročito danas, kada je gotova svaka
informacija na dva klika i dve sekunde udaljena od svakog građanina. Gnusne
neistine i lupetanja su danas dominantni diskurs u javnom govoru Srbije ali
ovde su interesi apsoluto drugačiji.
Urbanistički
kriminal epskih razmera se odigrava godinama u
Novom Sadu. Za ovih poslednjih pet godina doživljava svoj vrhunac. Za nasilje
nad prostorom, kršenje zakona, planskih akata, dokaza ima svuda oko nas, od
Pupinove palate pa do Rotkvarije ili već pomenute Promenade. I kod SPENS-a se
radi o istom interesu. Nezasita novotalasna tajkunska ekipa željna novih
prostora za naruživanje grada i stvaranje profita je uvek gladna i tu zver
treba nahraniti, na račun građana Novog Sada i Vojvodine.
I za kraj,
kada se već SPENS dovodi u pitanje zato što je nerentabilan, možda ne treba
bežati od ideje i da se SNP poruši. Tek oni ne prave nikakvu lovu i bzvze samo
zauzimaju ekstra prostor.
