UžičkaRepublika: Volim domaće Koliko je važno imati svest o kon...

UžičkaRepublika: Volim domaće     Koliko je važno imati svest o kon...: Volim domaće      Koliko je važno imati svest o konzumiranju domaće hrane govore trendovi rasta prometa proizvoda koji se kategorišu u ...

Volim domaće

     Koliko je važno imati svest o konzumiranju domaće hrane govore trendovi rasta prometa proizvoda koji se kategorišu u ovu grupu širom sveta. I pored velikih kampanja multinacionalnih kompanija rast prodaje lokalne hrane u USA, na teritoriji gde su inače velike kompanije u proizvodnji hrane najveće na svetu je značajan. Samo u deset godina od 2002. do 2011. promet lokalne hrane je gotovo udvostručen. Sa 4 mlrd USA dolara na blizu 8 mlrd USA dolara u 2011. Veoma slična situacija je i u ostalim zemljama pre svega Velikoj Britaniji, zemljama Zapadne Evrope i Skandinavije.

     Razloga za promenu načina kupovine životnih namirnica je puno. Pre svega "otuđenje" od proizvođača, nepoznavanja porekla hrane, ogromnog zagađenja koja stavraju logističari i veliki trgovci, pa do osećaja pripadnosti, solidarnosti i odgovornosti prema ljudima koji žive i proizvode hranu kao i prema resursu zemljišta koji je nepovratan. 

Nekoliko istraživanja je prikazalo neverovatne podatke o količinama zagađenja koje se proizvodi kroz manipulaciju i transport osnovnim životnim namirnicama. Tako je grupa istraživača u Švedskoj 1993. pokazala da je za isporuku nekoliko namirnica (jabuka, puter, sir, kafa, đus i šećer) na sto potrošača u Švedskoj potrebno da ta hrana prevali put u dužini obima planete Zemlje. Grupa istraživača u USA je predstavila podatke da za samo tri proizvoda (mleko, šećer i jagoda) koja se najčešće koriste u mlekarskoj industriji pri proizvodnji amerikancima omiljenog jogurta sa ukusom jagode, pređu put od 3554 km pre nego što dospeju u mlekaru.

    Optimalizacija proizvodnje, koncentracija i globalizacija u proizvodnji hrane su doveli do toga da hrana na našim stolovima od proizvođača, preko prerađivača pa do potrošača danas putuje svim mogućim prevoznim sredstvima uz enormnu emisiju CO2, potrošnju fosilnih goriva i stvaranje efekta Staklene bašte. U najvećem broju gradova u USA hrana prosečno putuje oko 1500 milja do konzumenta, a ako se u korpu dodaju i voće i povrće prosek se diže na 1550 milja ili oko 2400km. Na osnovu zamene "globalne" hrane kupovinom od malih farmera iz okruženja na osnovu ogleda u USA i Kanadi smanjuje se emisija CO2 za 5 do 17 puta. Ili kako pokazuju ogledi u Ontariju, smanjuje se emisija CO2 u ekvivalentu od 17 000 vozila koja zagađuju atmosferu.

   Od hrane smo napravili nepoznatu materiju za koju ne znamo ko je proizvodi ali znamo da je postala jedan od najvećih zagđivača, što je apsurd modernog sveta.

   Kakva je situacija u Srbiji. 

Odnos prema zaštiti životne sredine je prirodno veoma nizak u zemljama u razvoju pa tako i u Srbiji. Ipak nije samo zagađenje razlog i u zapadnim društvima, za povećanje interesovanja za lokalne proizvode. Pre svega to su razlozi zdrave i bezbednije hrane. Hrane sa ukusima zemlje na kojoj raste. Takođe i socijalni faktor ima veoma važnu ulogu. Kupac hoće da poznaje "lice" proizvođača, želi da kupovinom njegove hrane pomogne lokalnom proizvođaču a za uzvrat dobija proizvode koje ne može da nađa u velikim prodajnim sistemima.

   Srbija se u ponudi hrane u maloprodajama i veleprodajama veoma malo razlikuje od drugih zemalja Evrope. Jedina i to bitna razlika je da je u našoj ponudi najnekvalitetnija i veoma skupa industrijska hrana koja isto kao i u drugim zemljama prevaljuje ogroman put i nema "lice" onog ko je proizvodi.

   Tek na tradicionalnim pijacama i malim prodavnicama se mogu naći izvorni domaći proizvodi koji imaju i ukus i miris na hranu. Veliki broj tradicionalnih proizvoda vrhunskog kvaliteta više niko ne proizvodi ili se proizvode u malim količinama i preti njihovo potpuno nestajanje sa tržišta. EU svojim budžetom u poslednjih 20 godina snažno podstiče tradicionalne potrošača sa željom da se oni razvijaju i snabdevaju svoju okolinu sa odličnim proizvodima. To u Srbiji nije slučaj. 

   Drugi veliki problem za srpskog proizvođača ali i potrošača jesu neumereni pravilnici o načinima proizvodnje, trgovine i prodaje tradicionalnih proizvoda. Sa izgovormo da se traži EU standard naše Ministarstvo primenjuje iste standarde za proizvodnju tradicionalnih proizvoda kao i za velike industrijske proizvođače. Baš upravo je suprotna situacija u EU. Potpuno su različiti standardi za tradicionalne i velike komercionalne proizvođače. Taj pravilnik u Srbiji, npr zabranjuje da proizvođač svoj proizvod proda na tržištu Beograda u koliko je iz Kraljeva, ili Pirota.

   Priznaćete apsurd.

   Nepostojanje ili veoma mali broj adekvatnih mesta za prodaju na zelenim pijacama, nepostojanje specijalizovanih trgovaca, nedostatak podsticaja od strane  države su samo neki od razloga zašto naša deca sve manje imaju priliku da probaju tradicionalnu, ukusnu i zdravu hranu.

Goran Ješić

literatura: Worldwatch Institute, Rich Pirog Leopold center for Sustaniable Agriculture at Iowa State University

Treće oko, Ustaše, izdajnici i strani plaćenici

Srbi su narod veliki.
Ne postoji niko sličan nama, makar ako se radi o poznavanju međunarodnih političkih odnosa, svetskih zavera, fudbalskih zavera, teniskih pravila, udaranja spina i forhenda. Najbolje od svih znamo i šta su istorijske činjenice i to ne one opšte prihvaćene i naučno dokazane već, znate one što samo Mi znamo...Znamo sve o Velikom i II ratu, i ko je čiji špijun bio, sve o NKVD o CIA!? Znamo više i od njih samih o njima samima!
Znamo, stvarno kada čovek pogleda i posluša baš puno ali nekako neutemeljeno i onako ovlaš. Mi prosto znamo sve o zaverama i verujemo u njih i to sa punim pravom, pitajte bilo koga oko Vas. Tako Mi, Srbi, čvrsto verujemo da su za naše neuspehe uvek krivi razni zaverenici, koji se čitav svoj život bave samo upropaštavanjem Nas! Naravno, to je baš tako! Evo i dokaza!
U svetlu svetske globalne anti-srpske  zavere pojavi se pre nekoliko dana i vest da je naša država, tačnije privredna društva sa teritorije Republike Srbije u toku 2014. uvezla 118 milona dolara svinja i svinjskog mesa raznih kategorija!
Nama EU izvezla 118 miliona dolara, nama koji smo tu istu Evropu ceo vek snabdevali sa najboljim naučno-tehnološkim proizvodom Balkana, svinjama! Prvo se izjasniše neki političari oko istog i pitanja i zaključiše da je to, a kako bi i drugačije bilo: zavera Uvozničkog lobija!
Drugi malo veći Srbi zaključiše kako je to nastavak uništavanja Srba i naših istorijskih superiornih vrednosti, tako što nam Danci, a ko ako ne baš Danci, šalju crvljivo i neispravno meso koga u toj istoj Danskoj, opšte je poznato ima na pretek.
Treći su videli stvar malo drugačije. Opet se radi o zaveri uništavanja Srba, i to onog najboljeg i najsrpskijeg dela Srbije. Oni hoće nama da ubiju seljaka i selo! A zna se valjda koliko Srbi, naročito Srbi Beograđani vole selo i u njega decenijama ulažu, prave škole, vrtiće, puteve. Zna se valjda da u Srbiji ne postoji nijedno selo u kome nema kanalizacije i interneta. E sada, obaranjem cena Uvoznički lobi baš na njih nasrnuo. Obarajući im cenu proizvoda, uništavajući im porod i opstanak!
Postoje i oni čevrti. Ti opet tvrde da je za sve kriv GMO lobi, Ustaše, izdajnici i strani Monsanto plaćenici..USA i EU. Mada mi, moram priznati nije baš jasna povezanost svega toga, držim da se razne Dveri i ostali zaštitnici SveSrpskog zdravlja i poroda razumeju u problematiku.
Sjajno je biti deo ovakvog naroda. Sam jednostavno nikada ne možeš da budeš: nesposoban, neodgovoran, lenj, glup ili ne daj bože kriv!
Potpuno je jasno da bi mi bili Švajcarska ili Švedska samo da nema tih zavera protiv nas. Znam da nije razumno i da je potpuno beskorisno u svetlu važnijih poslova koji su pred nama, ali hajde da pokušamo da damo odgovore na gore postavljena pitanja, na primer, iz ugla jednog Nemca!
Prva urota beše uvoznički lobi!
Ok, nije da ne postoje naročito u državama sa ovakvom valutom i ovakvom Guvernerkom, ali kakav je to tačno interes Uvozničkog lobiste ako mu je kg žive vage svinje u Srbiji 20% jeftiniji od mesa koje uvozi iz Danske? Gde on to tačno onda vidi zaradu osim ako ne postane Izvoznički lobi?
Na primer, ozbiljno je pitanje zašto je hlađena svinjska polutka jeftinija gotovo za 25% franko Bgd poreklom iz Danske od one iz Sremkse Mitrovice? Kako je moguće da se u državi sa prosečnom zaradom 10 puta većom od ove naše i to u državi gde se ne proizvodi kukuruz već uvozi baš iz Srbije proizvede kg mesa koji je za trećinu jeftiniji od našeg u Srbiji i to još uz sav silni prevoz iz Danske do majke Srbije? Ludi Nemac bi se to pitao?
Druga teorija je da je baš ta Danska svinjetina nebezbedna, pokvarena, ima treće oko...Znam većina Vas veruje da kada kupi voće i povrće na Kaleniću ništa zdravije nije moglo da mu se desi..Pošto stvari baš nisu takve u kakve Mi verujemo, biće da je EU kontrola kvaliteta hrane dramatično strožija od bilo koje druge države na svetu. USA standard i bezbednost je za EU srednji vek...a tek Srbija. Setite se samo kako su ljudi zaduženi za našu bezbednost u ishrani genijalno menjali pravilnike kvaliteta, sertifikovali pokvarene lekove, dečiju hranu... I još neko veruje da jedemo zdravije i bezbednije od Danaca?
Treći se brinu za korene srpstva! Selo i Seljka.
Samo ove godine je Ministarka poljoprivrede kojoj  se ni sam Premijer imena ne može baš uvek setiti vratila gotovo 1/3 budžeta namenjenog selu, farmerima i kontroli bezbednosti hrane u budžet. Time je valjda svima pokazala koliko smo mi razvijeno agro društvo da više nije potrebno ulagati u pojoprivredu već te pare preusmeriti u druge resore. Isti taj farmer, što bi neki rekli Hrvoje i Janez u Hrvatskoj, Sloveniji,  Danskoj, Nemačkoj, ima povraćaj za svako ulaganje u visini od najmanje 50%. Što znači, ulagnjem u novu mehanizaciju, smeštajne kapacitete, automatizaciju, novu genetiku, uslove držanja...postaje iz dana u dan konkurentniji, njegov proizvod kvalitetniji, bezbedniji i na kraju jeftiniji. Opštine povlače sredstva i grade im infrastrukturu do farmi, omogućavaju jeftiniji transport, obezbeđuju kvalitetniji život tim ljudima na selu...To nam nije neophodno pošto je dovoljno da se kunemo da volimo selo a gledamo kako da se dočepamo Beograda. Iz Beograda se valjda najbolje znaju problemi i brane interesi seljaka u Srbiji.
I za kraj ali ne i sasvim zapostavljeni, Anti-Gmo zaverenici i Beli Vitezovi Srbije.
Da podsetimo samo da je bilo kakav promet i korišćenje GMO svih vrsta proizvoda zabranjeno u Srbiji "genijalnim" zakonom Saše Dragina iz 2009. Doduše jedinu korist od usvajanja istog su imale pojedine velike kompanije koje se u Srbiji bave poljoprivredom i niko drugi.
Znači mi ne možemo da uvozimo soju, sačmu koja potiče iz gmo soje ili da sejemo istu!
Nije to problem, osim monopola i korupcije koji  su se lepo razvili uz pomoć svih dosadašnjih Ministara, već zbog toga što je u čitavoj EU koja nije baš sklona gmo, dozvoljena upotreba sačme dobijene od gm soje tipa Roundup Ready. Tom istom sačmom hrani stoku čitava Evropa, prodaje proizvode svojim građanima i ti isti proizvodi se nalze na našem tržištu. Jedina razlika je ta što Nemačkog, Danskog i ostale EU farmere ishrana stoke košta daleko manje.
Da, uvek postoji i ona priča o trećem oku koje Vam poraste ako konzumirate godinama te proizvode...Znam jednog kome se to desilo. U pravu su Dveri!
I sami vidite koliko je beskorisno postavljati pitanja na ovakav Europski način. I bez nepotrebnog gubljenja vremena valjda je jasno svima da su se razni namerili da nam upropaste nama najsvetije čvarke i kobasice...lobirajući za izvoznike, ili uvoznike na dvoglavim zmajevima! Sa trećim okom, naravno!

gj

Par reči o navodnjavanju!

  Potuno mi je razumljivo da svaka Vlada ima svoju mantru, politiku koju je zagovarala u doba opozicionog delovanja i činom preuzimanja izvšne vlasti u svoje ruke želi tu ideju da ostvari. Nekako kada se sve pogleda u poslednjie dve godine Vlade Aleksandra Vučića, stvar se uvek svodi na jednu ideju! Ideju o Arapima kao moćnim i sposobnim ljudima koji sve što dodirnu pozlate i to isključivo svojim znanjem i sposobnošću.

   Verovatno poklapajući početak svog mandata sa istorijskom sušom koja je zadesila region iz 2012., Vučić je rešenje jednog od velikih problema naše ekonomije namerio je da razreši po uzoru na arapske prijatelje ali i uz njihovu pomoć.

   Problem je neefikasnost i slaba produktivnost naše poljoprivrede, a rešenje potpuno u skladu sa kapacitetima i donosiocima odluka: jednostavno i prosto rešivo. 

Kako drugačije nego povećati površine pod navodnjavanjem i to ni manje ni više nego na okruglih milion hektara. Ideja koja izaziva svako poštovanje, pažnju, i po neki osmeh.

  Šta je to tačno Vučić zamislio da uradi?

  Premijer je rešio da uzme kredit od gore pomenutih prijatelja i sa tim parama završi zamišljeni posao. E, tu su se javili prvi problemi

  Kao mali, banalan, problem postavilo se pitanje: koje tačno projekte podržati?

  Projekti koji postoje su u najboljem slučaju iz sredine osamdesetih godina. Najveći broj projekata koncipiran je da fukcioniše u sistemu društvenih preduzeća, tadašnjih potreba i kapaciteta. U međuvremenu se Premijer iznenadio saznanjem da kombinati više ne postoje pa su i sami projekti iz ugla isplativosti malo nategnuti. 

  Drugi problem se javio kada je shvatio da najveći broj pripremljenih projekata stiže iz AP Vojvodine, na žalost, ne zahvaljujući sposobnosti DS Vlade u proteklom vremenu, već zato što tamo još uvek egzistira nešto malo stručnosti. Svega 2 milona evra gotovih projeakta je stiglo od strane Srbija voda, a 37 miliona od strane Vojvodina voda. I nije to neki problem, da je makar polovina tih projekata smišljena i da će doneti novu vrednost i rešiti Premijerov problem slabe akumulacije.

  Na žalost, po ko zna koja Vlada i po ko zna koji put suočili smo se sa starim problemom u upravljanju državom! Niko nije želeo da gleda dalje od jednog mandata i kao i za sve druge oblasti, tako i za vodoprivredu postoje projekti isključivo iz doba poslednje ozbiljne državne tvorevine na ovim prostorima: SFRJ!

  Pored ovih problema, Premijer se iznenadio i kada je saznao da sav posao u vodoprivredi izvode preduzeća koja više ni Ustav ne prepoznaje. Naime, sva, ili bolje gotovo sva preduzeća su još uvek u statusu Društvenih. Sve sa Radničkim savetima kao organima upravljanja. Većina tih preduzeća u APV je u vrlo pristojnom stanju, ali njihove kolege u Srbiji mesecima nisu primili plate, a o novoj mehanizaciji samo maštaju.

  Još veći problem u čitavom "konačnom" razrešenju u poljoprivredi je ne postojanje ozbiljne firme za projektovanje ili reviziju starih projekata. Državne privilegovane firme, tipa Jaroslav Černi, decenijama nisu uradile niti jedan ozbiljan projekat za državu i pored velike količine novca koji su sve vreme dobijali. Napravljene da imaju inženjersko znanje, a u nedostatku istog, "ugurali" su svoje stare, nedovršene i potpuno sumanute projekte kod "našeg" Premijera.

Davajući prednost isključivo projektima koji podrazumevaju izgradnju novih kapaciteta, zaboravili su da u ovom trenutku i bez tih para u AP Vojvodini pod navodnjavanje može da se stavi gotovo 300 000ha. Ne shvatajući da bez investicija u rekonstrukciju crpnih stanica, modernizaciju pumpi i čišćenje postojećih kanala nema ni novih i kanala! Razlog je vrlo prost! Nema dovoljno vode ili je voda lošeg kvaliteta.

  Prošlo je pune dve godine od prvih zahteva Vlade da se dostave projekti. 

Možda je za poreske obveznike ove zemlje i bolje da se ovako nakaradan koncept ne realizuje. U pitanju je kredit, i to ni malo jeftin. Skuplji od kredita koji smo imali za iste namene od Svetske Banke nekoliko puta.

  Neko, kad tad te pare mora da otplati i to sve sa kamatama. Ukoliko te pare ne donesu povećanje produktivnosti, veći izvoz, veće prihode svakog farmera i zadruge, plašim se da neće ići na dobro.

  A odgovor, zašto nismo koristili pomenute pare od Svetske banke, je sada, nadam se jasan. Da bi povukao sredstva, ti zli kaptalisti traže malo više dokumentacije od bajatih Krunićevih projekata. Hoće makar da znaju ko će biti korisnik te vode i koliki će benefit biti za svakog korisnika.

Nikome to očigledno drugom u ovoj zemlji nije bitno! 

Goran Ješić

Alhemija ministarke Mihajlović u svetlu obnove rada Letećeg cirkusa Monti Pajtona

          Ministarka za građevinu, planiranje i izgradnju, gospođa Mihajlović je juče 27.jula u Novom Sadu najavila usvajanje novog Zakona o planiranju i izgradnji! Kako je i sama navela, najveći problem u sektoru kojim se njeno Ministarstvo bavi je sporost pri izdavanju građevinskih dozvola te je ona kao odgovoran i požrtvovan javni službenik našla za shodno da menja novi, stari u  svakom slučaju jedan od najvažnijih zakona  u svakoj normalnoj zemlji. Kao uspešna javna trudbenica Ministarka se već dokazala u raznim sferama javne uprave, pre svega u neumerenom hvaljenju Vođe kao i u veoma uspešnom razvoju energetskog sektora koji je do sada vodila. Njen dosadašnji neprocenjiv doprinos prepoznajemo pre svega u oblasti reforme Javnih preduzeća, a na prvom mestu  javnog preduzeća Srbija gas, koje potpuno reformisala, restrukturirala i dovela na zelenu granu.
    Kao uspešna menadžerka u oblasti javne uprave, Ministarka se uhvatila u koštac sa jednim od najvećih problema u srpskoj administraciji - reformom oblasti koja je prema njenim rečima potpuno "zapuštena"! 
Kako ona razume ovaj problem, jedino ispravno rešenje bilo bi ubrzavanje spore procedure, isključivanje javne rasprave i izbacivanje neophodne dokumentacije te će se problem sam po sebi  rešiti!
    Naravno da korupcija, i to ona sistemska, ne postoji u vidokrugu Ministarke a i kako bi kada su svi žuti lopovi ili smenjeni ili pohapšeni. Tako Ministarka nama građanima obećava da ćemo u budućnosti naše kuće i vikendice graditi tako što će nam, prema novom zakonu, organ uprave isporučiti građevinsku dozvolu u svega 24 dana. To je svakako sjajna stvar ali za taj posao je i prema starom zakonu bilo potrebno i puno manje vremena nego li tih 24 dana ukoliko imate sve neophodne papire u vašim rukama. Ono što je meni naravno puno važnije i interesantnije jeste izdavanje građevinskih dozvola za Pravna lica iliti za industrijske objekte svih vrsta.
    Pretpostavljam da najavljeni rok od 24 dana je  isključivo i namenjen tim investitorima, te pokušajmo iz tog aspekta  naslutiti Ministarkin ingeniozni predlog.
     Prema novom Zakonu o izgradnji, kaže nama Ministarka, kroz tekst zakona, prvog dana procedure dolazite u organ uprave sa Vašim idejnim projektom.
    Uzećemo za primer hale za preradu  mesa, veličine 2000m2 sa upravnom zgradom od 200m2, pristupnim saobraćajnicama i neophodnom infrastrukturom.
    Jutro je,  08:00h prvog dana u procesu izdavanje Vaše nove građevinske dozvole.
 Predajete Vaš zahtev na šalter u opštinskom organu. Službenik u toku dana prima zahtev i istog dana Vam izdaje nekadašnji akt o Urbanističko-tehniškim uslovima  ili  po najnovijem zakonu lokacijsku informaciju! To će naravno službenik da uradi isključivo onda kada ima pred sobom važeći Plan detaljne regulacije u okviru koga se nalazi vaša parcela.
 Zaboravimo na trenutak problem koji je dominantan u većini lokalnih samouprava a to je da ne postoje defnisane industrijske zone sa jasnim titularom nad zemljištem, ili da investitor kupuje deo parcele pa je neophodan plan preparcelacije i odobrenje komisije za planove, kao i određivanje novog KO broja od strane Republičkog organa koji se zove Katastar!
    Drugog dana, vam zvoni telefon i poziva Vas vaša opština. Javlja Vam da možete sutradan preuzeti pomenuti akt o lokacijskoj informaciji.
    Trećeg dana Vi krenete redom da na osnovu izdatih uslova obilazite državne ustanove i prikupljate neophodne saglasnosti!
 Najlakši deo tog posla bi svakako trebalo da budu saglasnosti lokalnih komunalnih preduzeća: Pa tako uputite zahtev, lokalnom vodovodu da Vam odrede mesto priključka kao i da Vam odgovore da li na Vašoj lokaciji ima infrastrukture za dovoljnom količinom vode. Sledeće je Direkcija za izgradnju koja Vam određuje način priključenja na lokalnu putnu mrežu, pa komunalno oko količine i broja kontejnera za uklanjanje Vašeg smeća koje proizvodite u toku izgradnje objekta. Nakon toga, odlazite kod lokalnog distributera gasa gde Vam isti određuje mesto priključka kao i poziciju MRS (merno-regulacione stanice). 
Onda uputide zahtev EPSu, odnosno regionalnom distributeru, da Vam se izjasni ima li dovoljno električne energije i gde se tačno možete prikopčati na VN mrežu, gde Vam je buduća pozicija trafostanice i koliko Vas košta "angažovana snaga" na osnovu vaših potreba.
Onda tabanate do Bograda, gde Vam nadležno JP za Skloništa  određuje veličinu neophodnog atomskog skloništa u okviru vaše parcele. Dok ste već tamo uputite i zahtev RHMZ da Vam da procenu 100 godišnjih padavina i saglasnost na Vaš projekat.
Nakon toga se uputite u regionalni centar MUP gde Vas čekaju protiv-požarci koji Vam daju svoje uslove o protiv-požarnoj zaštiti, kao i uslove za protiv-požarne saobraćajnice.
E, onda krenete u zavisnosti od mesta prebivališta ka JP Vode Vojvodine ili Srbija Vode da Vam isti izda prethodne uslove za vodoprivrednu dozvolu.
Kada ste već tu, uputite se i u Sekretarijat za Ekologiju gde predajete uslove dobijene od opštinskog organa kao i Vaš idejni projekat da bi Vam ekolozi procenili koliko Vam studija treba da bi pribavili istu ekološku konačnu dozvolu! 
U međuvremenu nabavite i uslove za elaborat Zaštite na radu.
     Kada Vam svi pomenuti državni organe dostave Uslove, tek tada Vaš projektant može da pristupi izradi glavnog projekta. I da ne zaboravimo! Za sve ove uslove plaćate takse za izdavanje iste.
Pošto se radi o objektu za preradu mesa, neophodna Vam je i dozvola Ministarstva Poljoprivrede, odeljenje za veterinu, koje Vam izdaje neophodne zoo-tehničke uslove.
E sada tu još postoji i ekološke studije uticaja na životnu sredinu pa imate između jedne i tri javne rasprave u trajanju svake od po minimum 60 dana.
Prikupili ste uslove, završili priču oko Javnih rasprava, i krećete u postupak konačnog izdavanja građevinske dozvole. Za vodoprivrednu idete u Ministarstvo ili Vladu APV, a ostale Vam pakuje lokalni organ Uprave. 

     Sve to imate i pogledate iza sebe i vidite da su to baš ta 24 dana o kojima Ministarka Mihajlović priča!?!

     Ovo je procedura koja ni malo nije sporna, doduše samo pod uslovom da imate transparentnu upravu, razvijen e-gavrment, javno dostupna planska akta na sajtu po mogućnosti u GISu, bez korupcije i sa prijateljskim odnosom opštine ka investitoru! 
    U protivnom, izdahnete negde na putu između Ministarkinih 24 dana i bespuća korupcije.

    Jasno  da je sve navedeno u najvećem slučaju apsolutno neophodno da imate kada gradite objekat, ili se u protivnom dešavaju katastrofe kakve smo imali u maju, ali je pre svega nužno shvatiti da problem leži u korupciji i netransparentnoj upravi a ne u neophodnim procedurama. 
Svaki  iole ozbiljan investitor svoju investiciju ne planira preko noći!  Puno je važnije da dobije transparentnu pa makar bila i duža procedura nego li preko kolena izdate dozvole uz redovne rekete koje plaća svima u gore pomenutom postupku.
Isto tako je i jasno da Ministarka baš i nije imala puno kontakata sa istim problemom te je svakako za očekivati, da i Novi zakon bude na nivou Miki Maus zakona koji je njen klega iz Vlade, Ilić mg Velimir usvojio za svog vremena.


Goran Ješić

UzickaRepublika: Otvoreno pismo Prvom Potpredsedniku Vlade Aleksand...

UzickaRepublika: Otvoreno pismo Prvom Potpredsedniku Vlade Aleksand...: Otvoreno pismo Prvom Potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i Prvom savetniku Nacionalnog saveta za saradnju sa UAE Mlađanu Dinkiću Poš...

Otvoreno pismo Prvom Potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i Prvom savetniku Nacionalnog saveta za saradnju sa UAE Mlađanu Dinkiću

Poštovana gospodo, obraćam Vam se ovim putem pošto na žalost kao državni službenici nemamo drugi vid komunikacije, a vreme koje je pred nama očigledno po vašim najavama treba da dovede do okončanja posla oko kupovine poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini. Upravo zbog toga želim da Vam ukažem koliko je ta Vaša odluka duboko pogrešna kako u ekonomskom i zakonskom tako i u razvojnom smislu.

Poljoprivredno zemljištre u poslednjih nekoliko godina ima vrlo visoku cenu, i deficitarno je, svaku parcelu vrlo lako možete prometovati i to po vrlo dobrim cenama koje  za velike table iznose i do 15 000 eu/ha. Razumljiva je Vaša želja da privučete investitore ali to treba da radite tamo gde ne postoji interesovanje domaćih ulagača, što u ovom slučaju gde postoje investitori  nije potrebno.

Postoji dovoljan broj mladih, kvalitetnih domaćih farmera koji žele i mogu da kupe i zakupe to zemljište, a Vi njima ne verujete!  Oni će Vam platiti veću cenu za to zemljište, i duplo veći zakup od ponižavajućih 250eura po Ha.

Oni će napraviti profit po Ha daleko veći nego li ljudi, koji se  nikada nisu bavili poljoprivredom.

Drugo je socijalno pitanje. Šta će te reći onima koji u tim firmama rade decenijama a ima ih 800! Ko će tim ljudima isplatiti otpremnine I zostale zarade? Gde će oni na kraju završiti?

Treće je pitanje plaćanje poreza na prenos apsolutnih  prava, prihoda koji pripada lokalnim samoupravama. Ko će tim lokalnim samoupravama da isplati oko 2mil eu na ime pomenutog poreza?

Čevrto, je  razvojno pitanje I ono je najvažnije.

Poljoprivredno zemljište je jedini resurs koji imamo I jedina šansa da mali farmeri zakupom državnog zemljišta povećaju svoju proizvodnju I svoje prihode. Bez te šanse napustiće selo, otići u zapuštene gradove I biti zajedno sa svojim porodicama samo još jedan broj u registru Nacionalne službe za zapošljavanje.

Zašto ne verujete svojim gradjanima da mogu da rade bolje od ljudi koji se nikada nisu bavili ovim poslom! Nikome u ovom društvu nije interes da se poljoprivredno zemljište nadje isklučivo u rukama velikih firmi ili Tajkuna. To je već vidjeno izmedju dva rata i završilo se revolucijom I neophodnom agrarnom reformom!

Peto.

 Ne znam ko Vam je draga gospodo rekao da pomenuta kompanija donosi moderne tehnologije u domenu ratarstva. Ne postoji ništa modernije od onoga što naši paori  u ovom trenutku imaju, a za proizvodnju lucerke su kao I pre 50 god potrebni traktor par priključnih mašina I dobra kosilica! Tu nema novih tehnologija!

Što se navodnjavanja tiče I para koje uzimate  u sklopu ovog aranžmana, javnost treba da zna da je u pitanju kredit a ne donacija, kao I da takav isti kredit imate otvoren već nekoliko godina  kod Svetske banke I gde za navodnjavanje nije povučen niti jedan dolar. Krediti Svetske banke su obično najpovoljnije pozajmice a pošto ne postoji informacija o ceni Vašeg kredita, iskreno sumnjam da je nepovoljniji od kredita Svetske banke!

Vlada APV je u  samo jednoj godini stavila pod sisteme za navodnjavanje oko 10 000ha novih površina, I očistila oko 20% kanalske mreze. To je preduslov za navodnjavanje, a ukupne površine koje bi se mogle navodnjavati u Vojvodini ne prelaze 300 000ha!

Ne znam odakle Vam informacija da je u Vojvodini moguće navodnjavati million ha! Za tako nešto bi nam za početak prvo bili neophodni bar još  dva Dunava i tri Tise I bar još jedna Sava!

Ako želite da pomognete poljoprivredi u Srbiji, napravite finansijsku instituciju koja će biti podrška srpskom seljaku po jeftinijim kamatama I mekim  garancijama.

Privucite investitore tamo gde ne postoji konkurencija I gde caruju monopoli!

 Dovedite investitore  u preradjivačku industriju! Dovedite investitore u nove mlekare, prerade soje , kukuruza, voca I povrca..

To će dovesti do povećanja izvoza, bogatijeg seljaka, bogatijeg sela I bogatije države!

Goran Ješić

• (pismo je radna verzija "otvorenog pisma" poslatog tadašnjem Prvom Potpredsedniku Vlade RS Aleksandru Vučiću i Mladjenu Dinkiću savetniku Vlade RS  a prethodno Ministru u Vladi RS  i objavljenog u dnevnim novinama od februara do oktobra 2013. godine)